06 Mar : 12:44 Објавио desk Категорија: Новости  Мјесна
заједница Борике највећа је од свих 11 сеоских мјесних заједница у
нашој општини. Сачињава је 19 насеља која се простиру од Старог Брода и
Татинице у кањону Дрине, са источне стране, Сјемећа, Ђедовића,
Пешурића, Штавња и Медне Луке, са јужне и југоисточне, и Бабљака са
сјеверне стране чувене Боричке висоравни која је на просјечној
надморској висини од хиљаду метара укотвљена између Деветака, Бокшанице,
Зечице, кањона Дрине, Сјемећа, Врања, Тмора, Медника и Драгова.Ради
се о мјесној заједници кроз коју пролазе два регионална пута: Рогатица –
Лијеска – Сјемећ – Вишеград и Хан Пијесак – Жепа – Сјеверско – Мркоњићи
– Лијеска – Пешурићи – Хадровићи – Међеђа. Уз то, ни једно село овог
подручја није без путне везе, а асфалт је дошао до Старе Горе,
Сјеверска, Пешурића, Бабљака и Бановина на потезу Мркоњићи - Караула и
остала села у Продоли. Струја је у сваком селу, а највећи дио
подручја се водом снадбијева са изворишта Добра Вода у Рађевићима преко
магистралног водовода и сабирног резервоара на Зечици. Имају Борике и
доста другог што нема највећи дио осталих сеоских мјесних заједница. Ту
је пошта, амбуланта, три цркве, деветогодишња основна школа, јавну
расвјету у сједишту мјесне заједнице, више трговинских радњи, хотел са
35 лежајава, једини привредни стогодишњак у општини – ергела „Борике“...
И још нешто.Имају Борике и своје природне и историјске знаменитости.
Доминантно мјесто заузимају мечија лијеска на Лијесци и споменик Краљу
Петру Првом ослободиоцу на Сјеверску, те шуме богате разнмим врстама
дивљачи и пространа поља пуна љекобиља. Све ово и низ другог изнио
је ових дана предсједник Савјета Мјесне заједнице Борике, Миленко
Шаренац, на проширеној сједници Савјета, којој су уз више Боричана,
присуствовали и начелник општине Радомир Јовичић, начелник Одјељења за
привреду и друштвене дјелатности у општини Радован Росић и представници
Радне јединице „Електродистрибуције“ Пале у нашој општини, Блаженко
Булајић и Раде Симсија. - Имамо ми, нагласио је Миленко Шаренац,
доста тога што у данашње вријеме живот значи. Али, и доста проблема.
Струја, на примјер, на борички плато дошла је прије више од 30 година
када су основни потрошачи биле сијалице и ријетки радио примјерак. Данас
су ту телевизори, фрижидери, замрзивачи, бојлери, гријалице у
купатилима, електрични млинови, апарати за варење..., а пресјек жица на
највећем дијелу нисконапонске мреже остао исти. Још увијек има и стубова
дрвењака и отуда бројни кварови због преоптерећености и недовољног
одржавања мрежа, пада стубова и не ријетко површно обављеног посла од
стране радника електродистрибуције. Због тога су представици
електродистрибуције били под „рафалном ватром“ присутних на овом скупу.
Представници општине, опет, засути су питањима о томе како спасити
сточаре од најезде вукова који су само у посљедњу годину дана на овом
подручју заклали преко 200 оваца и јагњади. Ту је и проблем
паса-луталица, заштита затворених зграда основне школе у Старој Гори,
Штавњу и Сјеверску. Постављено је и питање сталног присуства ветеринара
на Борикама, слабе покривености мобилном телефонијом, али и већем обиму
одржавања локалних и некaтегорисаних путева, предаје боричког водовода
на управљање и одржавање „Комуналијама“ у Рогатици и низа других чије
рјешавање би требало да буде прекретница у квалитету живљења и посебно
задржавања младих у овом крају. С тим у вези донесени су и
одговарајући закључци.Савјету Мјесне заједнице и Боричанима ма гдје били
и шта радили, који су их обавезали да искористе све могућности како би
њихов крај, уз већ на далеко чувено тројство: коњи – кромпир – кајмак,
добио и нове садржаје ради којих ће се поново долазити и причати о
Борикама. Сретен МИТРОВИЋ  
|
05 Mar : 10:02 Објавио desk Категорија: Новости  Упоредо
са адаптацијом старе зграде Дома здравља у Рогатици у којој се
припремају просторије за рад четири тима породичне медицине која се врши
из кредита Свјетске банке добивеног путем Јединице за координацију
пројеката при Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске
зашто је обезбијеђено близу 300.000 марака, у чему је учешће буџета
општине 30 посто или 88.329 марака, радници предузећа „Лет“ Борка
Самарџића, започели су радове и на адаптацији амбуланте на Борикама,
једине сеоске амбуланте на подручју општине. - У плану
је, каже директорка Дома здравља „Рогатица“ Дара Иконић, да се измијени
комплетна кровна конструкција и умјесто дотрајалог цријепа стави нови
кров од лима. Ставиће се и нова фасада на вањски дио зграде, изградити
рампа за инвалидна лица и обавити низ других ситнијих поправки чиме ће
се удахнути нови живот овом објекту и вратити му стари сјај када је био
прави љепотан овог планинског краја на хиљаду метара надморске висине у
коме ће стално радити један тим породичне медицине.
|
| Ponedjeljak, 13 Septembar 2010 13:03 |  Ergela 'Borike'
Rogatica, na raskrsnici puteva, preživjela je vijekove, ratove, tiranine, vladare, a poklekla pred modernizacijom. Smjenjivali su se na ovim prostorima Iliri, Rimljani, Avari, Sloveni, donosili nove zakone, pravila, obicaje, ali jednako ocarani izdašnošcu prirode.
Vladari su umjeli iskoristiti blagodati prirode, potcinivši je svojim istancanim culima, a gajenje najboljih sorti konja odvajkada je bio simbol prestiža.
Punokrvni konji iz Sirije borili su se sa ekstremno teškim uslovima na koje nisu bili naviknuti, a potom, zadržavajuci fenotip identican izvornom arapskom konju prelazi se na uzgoj "necistih" konja iz najboljih evropskih ergela.
"Naš arapski konj koji je uzgajan više od 110 godina u teškim uslovima ostao je nepromijenjen i izgledom i karakterom, s tim da je ocelicen uslovima koji nisu nimalo slicni onima u njihovoj pradomovini" - kaže Radomir Vucak, covjek koji brine o konjima.
Konji iz ergele sa Borika preživjeli su tri rata, ekonomske krize, ali najvecu štetu im je nanijela upravo modernizacija i zapostavljanje ove, prije rata poznate vazdušne banje i turisticke destinacije kada su konji ovdašnje ergele bili pravi hit, brend ove visoravni.
Krajem osamdesetih godina 20. vijeka u ergeli je uzgajano oko 400 grla, ne racunajuci kooperativni uzgoj.
"Nažalost, danas na podrucju Mjesne zajednice Borike u privatnim stajama uzgajaju se samo tri priplodna konja, a u okviru ergele njihov broj je spao na 98, od cega 56 brdsko-bosanskih i 40 arapskih konja" - kaže Vucak.
Ergelu "Borike" od legende i price pogodne samo za prepricavanje novim naraštajima dijelio je mali korak, ali optimizam gorštaka koji su se vijekovima brinuli o konjima, pitomili ih i prilagodavali teškim uslovima u kojima su i sami živjeli nadživio je mit.
Bice teško vratiti sjaj mondenskog objekta, radenog za potrebe velikaša, konje na paradne i takmicarske piste, ali nije nemoguce.
Hotel "Borike", sagraden je 1974. godine za potrebe tadašnjeg establišmenta. Pravo na ljepotu prirode, najbolje konje i beskrajne kolicine ozona imali su samo odabrani. Promjenom politicke strukture otvarao se i ovaj objekat da bi prerastao u hotel dostupan svima koji su željeli boraviti ovdje.
"Radim u hotelu od osnivanja ovog ugostiteljskog objekta. Pamtim dane kada niste mogli naci mjesto u restoranu, a sobu je trebalo rezervisati i nekoliko mjeseci unaprijed"- sjeca se konobar Budimir Maric i kaže da nije otišao odavde ni kada je bilo najteže. Radio je bez plate, bez doprinosa, ali sa ubjedenjem da moraju doci bolji dani.
Bolji dani bi i mogli doci, ali uz finansijsku injekciju Vlade Srpske, od koje se ocekuje da pomogne u oživljavanju borickog bisera izgubljenog sjaja.
"Neophodna je hitna restauracija objekta, proširenje kapaciteta i izgradnja nekoliko bungalova" - kaže Ðoko Razdoljac, upravnik hotela "Borike".
"Planiramo da izgradimo trim-stazu, sportske terene, oživimo i lov i ribolov, uredimo pješacke i biciklisticke staze, a za to nam je potrebno oko tri miliona maraka. Sami ne možemo ništa, ali ocekujemo da ce Vlada Republike Srpske imati sluha i podržati razvoj tradicionalnog turizma na ovim prostorima" - optimista je Razdoljac.
Uprkos zapuštenom stanju u kome se cijeli kompleks nalazi, gostiju nije nedostajalo ove ljetne sezone.
"U maju smo imali popunjen kapacitet, cak se tražilo mjesto više. Gosti su nam bili ucenici osnovnih škola koji su imali nastavu u prirodi" - kaže Razdoljac.
Turisticki potencijal, davno definisan na ovim prostorima, mora naci svoje mjesto u turistickoj ponudi BiH i Srpske, ali i u budžetima lokalne zajednice i entiteta.Piše: Branka Mitrović |
|
|
26 Nov : 23:22 Објавио web Категорија: Новости |
 Сељацима боричке висоравни вукови су постали права мора. Не прође скоро ни један дан а да не дође вијест да су вукови упали у стадо неког сточара и заклали једног или више оваца. Иду дотле да овце нису сигурне ни усред села и чак пред кућама сточара који се не ријетко сусрећу очи у очи са вуковима отимајући своје овце.- На „трпези“ вукова у селу Блажијевићи нашло се чак шест оваца Новака Балчака. У Бебане Ћебић са Лијеске код Борика три овце, а у Невене Јањић из Сјеверска двије овце и ован годишњак. По двије овце страдале су у Мила Шаренца, Малише Малишића, Марка Вељовића и Гине Ћорић из Сјеверска, те Радивоја Раздољца из Раздоља,а да се не говори о оним којим су вукови заклали по једну овцу или јагње. Рачуна се да су само ове јесени на боричком платоу вукови уништили преко 50 оваца, каже Радомир Ивановић, шеф мјесне канцеларије на Борикама. Љубан Пророк из Сјеверска, коме су вукови такорећи пред кућом заклали једну овцу, каже да он и његове комшије не знају шта да раде. Вукови су постали општа напаст а нико не предузима нешто да их заштити. Он и други сточари са боричког платоа за најезду вукова окривљују Шумско газдинство „Сјемећ“ које на оближњој Бокшаници и на Сјемећу, развијајући комерцијали лов, има хранилишта за вукове и медвједе. Кад им се не довезе храна из Рогатице, животиње глад утољују узимајући данак из стада по околним селима. Због тога, сматрају на Борикама, проблем вукова није само њихов. У његово рјешавање требало би да се укључи локална заједница и друге надлежне институције. У противном, тврди се, сељаци ће морати продавати овце, а кад зима снијегом и ледом окује овај планински крај, гладни вукови могли би донијети и друге невоље. |
|
|
29 Nov : 12:08 Објавио web Категорија: Новости |
 На зимском одржавању и чишћења снијега у општини Рогатица је 302 километра локалних и некатегорисаних путева и градских улица, осим улице Српске слоге, која је дио магистралног и улице Радомира Нешковића као дијела регионалног пута.На јавном огласу, који је расписан и проведен сагласно приоритетима из Плана зимске службе одржавања кога је утврдио начелник општине Радомир Јовичић, за њихово одржавање и чишћење које подразумијева скидање снијега за ширину коловоза и дубину до асфалтне или макадамске подлоге у периоду 15. новембар текуће - 15. март наредне године изабрани су ДОО „Илекс“ које ће одржавати 110 километара путева у мјесним заједницама Гучево. Сељани, Козићи, Пљешевица, Осово и улице у граду. ДОО „Транскоп“ ће чистити 75 километара путева у Стјеницама, Месићима и Кукавицама, а АД „Стара Гора“ 153 километра на боричко-жепском платоу и Берковићима, гдје се обзиром на изразито брдско-планинско поднебље и надморску висину, не рачунајући центар Жепе и приобаље Дрине код Слапа, очекује да снијег донесе највише невоља, рече општински саобраћајни инспектор Свјетлана Бијељанић. Јединствена цијена по часу рада машине је 99,45 марака, а у буџету општине за ове намјене планирано је 64.000, или за преко 30 посто више од потрошеног прошле године. |
|
|
29 Nov : 12:36 Објавио web Категорија: Новости |
 Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, путем Јединице за координацију пројеката, из средстава кредита Свјетске банке кроз пројекат „Јачање здравственог сектора HSEP“ и подршку локалне заједнице, омогућило је да се у старој згради Дома здравља у нашем граду до краја ове и у наредној години реконструкцијом уреди четири амбуланте породичне медицине и зграда амбуланте у највећој сеоској мјесној заједници Борике.- У старој згради дома у Рогатици слиједи комплетна реконструкција приземља у дијелу у коме је сада смјештена хитна помоћ и превијалиште. Уз четири амбуланте породичне медицине, које ће бити једнообразно опремљене опремом коју је донирала Влада Јапана и која је већ у Дому здравља, уредиће се и двије просторије за хитне интервенције, каже дирекоторка Дома здравља Дара Иконић. - Амбуланта на Борикама, додаје она, доживјеће генерално подмлађивање којим ће јој се вратити стари сјај када је била права љепотица у овом планинском крају. Добиће нову кровну конструкцију и крово-поктивач. Урадиће јој се и фасада, изградити рампа за инвалидна лица и у цјелости прилагодити концепту породичне медицине. Посебна комисија Министарства здравља већ је одабрала најповољнијег извођача радова. Цјелокупан посао за укупну цијену од 294.432,20 марака, у чему је учешће општине у износу од 88.329,66 марака, повјерен је приватном предузећу „Лет“ из Рогатице. |
|
Српске избјеглице догодине у својој кући
Datum: 11.11.2010 22:00
- Међу 13 избјегличких породица, које живе у колективном центру у Рогатици, ових дана влада весела атмосфера. Обећање холивудске глумице и амбасадора добре воље УНХЦР-а Aнђелине Џоли да ће им обезбиједити кров над главом почело је да се реализује. 
Према ријечима начелника Рогатице Радомира Јовичића ова општина је већ испунила свој дио обавеза.
- Према уговору, који су потписали представници Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске, аустријски "Хилфсверк", у име владе СAД, и општина Рогатица, наша дужност је била да обезбиједимо локацију за градњу зграде. То смо и учинили и избјеглице ће добити кров над главом на простору преко пута зграде "Стандарда" - рекао је Јовичић.
Он је нагласио да је при крају израда идејног пројекта, а до краја године треба да буде урађен и главни пројекат.
- Послије тога "Хилфсверк" ће расписати јавни оглас за избор најповољнијег извођача радова, који треба да почну са првим данима прољећа идуће године - нагласио је Јовичић.
Припремама за изградњу куће солидарности, чији је идејни творац Aнђелина Џоли, увелико се радују сви станари колективног центра. Они не могу да вјерују да је кратки боравак славне глумице, која их је посјетила за Васкрс, оставио такав утисак на прелијепу Џоли да се, уз све своје обавезе, заложи да им се и кућа изгради.
Бака Лена Бабић (77) и њена обољела сестра Мара (72), избјеглице из села Војнин код Горажда, посебно су одушевљене због тога. Оне фотографију са Aнђелином, која је обишла свијет, чувају као икону. Бака Лена рече да у животу није видјела љупкије створење од Aнђе, како јој она тепа.
- Кад помислим да ћу сљедеће године у ово доба бити у својој кући, сузе ми крену на очи. Надам се да ћу да доживјети да се још једном сретнем са Aнђом, јер је она стигла када су нас сви заборавили - каже Лена.
И Горан Марковић, избјеглица из Сарајева, такође не може да вјерује да ће добити кров над главом, само због једног виђења за васкршње празнике са дјевојком, за коју им није речено ни ко је ни шта је. Слично размишља и Миодраг Чворо, трамвајџија из Загреба, и сви остали, углавном стари и изнемогли, из колективног центра у Рогатици.
Финансирање градње
Изградњу, како је Рогатичани већ назваше "Aнђелинине куће", у вриједности од 800.000 марака, финансираће влада Сједињених Aмеричких Држава, преко Aмбасаде у Сарајеву, ресорно министарство у Влади Републике Српске и општина Рогатица, која уз локацију треба да обезбиједи израду идејног и главног пројекта, али и да доведе воду, канализацију, приступни пут, електро и телефонску мрежу.
|
02 Nov : 13:58 Објавио web Категорија: Новости
 Предсједник Општинског одбора СНСД-а Рогатица Слободан
Планинчић изјавио је за Глас Српске да напад на Милорада Јагодића има политичку
позадину, јер је био кандидат за народног посланика.
Планинчић је рекао да ОО
СНСД-а Рогатица оштро осуђује овај напад и сматра да се ради о покушају
убиства.Директор Шумског газдинства "Сјемећ" из
Рогатице и кандидат за народног посланика Савеза независних социјалдемократа из
Рогатице Милорад Јагодић претучен је и тешко повријеђен у суботу увече у мјесту
Прибошјевићи испред породичне куће. Њега је напала за сада непозната особа за
којом полиција трага, потврдили су у Центру јавне безбједности Источно Сарајево.
Јагодић се налази у болници у Фочи, а полицији је рекао да га је коцем у главу
ударила непозната особа док је пекао ракију. Нападач га је ударио по глави и
руци, а затим побјегао - кажу у ЦЈБ. Јагодић је "Гласу Српске" рекао да је
нападнут с леђа и да није видио нападача. Јагодић, који је у болници на
интензивној њези јер има унутрашње крварење, каже да не може ни да претпостави
ко га је и због чега напао. - Непознати човјек је покушао да ме убије. Ударио
ме у главу, а када сам пао опет је кренуо на мене. Успио сам да дохватим лопату
да се одбраним, али је нападач побјегао - испричао је Јагодић. Додао је да му
је прије напада неко пробушио гуме на аутомобилу и сматра да је то учињено како
не би могао побјећи. Овај случај осудили су и представници Општинског одбора
Социјалистичке партије Рогатица. У саопштењу ове партије се наводи да од
надлежних органа очекују детаљну истрагу како би се открили починиоци и
казнили.
|
02 Nov : 13:33 Објавио web Категорија: Новости
 Na području opštine Rogatica u toku je izgradnja novog
makadamskog puta Borike – Vrtače, u dužini 2 300 metara, za šta je Šumsko
gazdinstvo “Sjemeć” izdvojilo 159.000 KM.Tehnički direktor ovog
gazdinstva, koje zapošljava 107 radnika, Marko Tomović rekao je Srni da će biti
ugrađeno 3 400 metara kubnih tampona, a širina puta je tri metra sa bankinama po
pola metra sa obje strane dionice. Tomović je naveo da će biti urađeno pet
propusta, a poslovi bi trebalo da budu završeni do kraja ovog mjeseca. Prema
njegovim riječima, završeni su radovi na asfaltiranju dionice Berkovići- Kadarev
Do na području opštine u dužini 2,5 kilometra za šta je ovo gazdinstvo
obezbijedilo 155.000 KM, a radove je izvelo preduzeće AD “Romanijaputevi” sa
Sokoca. Tomović je dodao i da je za izgradnju novog makadamskog puta
Binjekteš -Pešurići, dugog 1 800 metara, “Sjemeć” izdvojilo 180.000 KM, a za
makadamski put Beći – Gajevi, 765 metara, 54.000 KM. Izvođač svih radova
je AD Stara Gora.
|
|
11 Oct : 08:50 Објавио web Категорија: Новости |
 Лијеп дан Михољског љета окупио је велики број излагача и посматрача на 46. регионалној пољопривредноиј изложби која је прошле суботе, након што ју је отворио начелник наше општине Радомир Јовичић, одржана на простору ЛужницаОкупили су се узгајивачи говеда и оваца, произвођачи сјеменског и кромпира за јело, скорупа-кајмака и осталих пољопривредних производа и производа кућне радиности из општина сарајевско-романијске и горњедринске регије. Награђано је укупно 68 излагача, а фонд награда износио је 14.500 марака које су обезбједили организатор и покровитељ изложбе општина Рогатица и Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду у Влади Републике Српске и општине Соколац, Хан-Пијесак, Федерално Горажде и Калиновик. Симболичне накнаде на име превоза стоке добили су излагачи из сусједних општина и дио изгубљених зарада излагачи домаћих традиционалних производа. На ово традиционално окупљање најбољих узгаивача говеда дошао је 21 узгаивач са 38 грла. Најбољу јуницу до годину старости довео је Миланко Боровчанин из Новог Села код Сокоца, а најбољу стеону јуницу изложио је Зоран Ристовић из Захрида код Рогатице, док је најбољу краву привео Драган Џида са Борика. Узгаивачи оваца изложили су 20 колекција двизица и 26 колекција приплодних оваца у којим је било по 5 грла из стада, које је морало имати најмање 50 приплодних грла, и 52 појединачна овна. Најбоље двизице имао је Обрад Савчић са Сокоца, а најбоље овце су у стадима Витомира Витомира из Добрашине код Рогатице и прошлогодишњег шампиона Славка Пурковића из Брезје на подручју Стјеница. Произвођачи кромпира и ове године су задивили и квантитетом и квалитетом. Награђена су сва четитри регистрована произвођача смејенског кромпира а прву награду понијело је Удружење пољопривредних произвођача „Соланум-продукт“. Међу 12 награђених произвођача кромпира за јело прву награду добио је Драган Џида са Борика, који је са супругом Станком освојио шест вриједних награда и понио кући „зараду“ у вриједности од 1650 марака, јер није било области изложбе у којој се нису такмичили и награђени. Ово је пета година од како се на изложби у Рогатици оцјењује квалитет аутохтоног скорупа-кајмака. Како рече професор доктор Наталија Дозет из године у годину повећава се број узорака и квалитет овог производа који долази искључиво из сеоских домаћинстава. Отуда и разлог да су од 20 изложених узорака екстра класом оцјењени узорци код пет домаћица, првом три и другом девет. И остали узорци били су за похвалити и наградити, али су донесени у неадекватној амбалажи. Умјесто у дрвеним дошли су у пластичним посудама. И овогодишња изложба имала је своје куриозитете. Један од њих, а изазвао је велико интересовање међу посјетиоцима изложбе, припремио је Садик Бегић из Сребренице. Само ради личног престижа изложио је бика „Торнадо“ тешког невјероватних 13 метара и 80 килограма. Његов власник, иначе масар по занимању са радњама у Сребреници и Сарајеву, каже да је бика као теле купио у селу Ријека код Жепе. Сада му је 4 године. Са њим је уз одобрење Министарства за пољопривреду, шумарстбво и водопривреду у Влади Републике Српске, организовао прво спортско натјецање босанских бикова у овом дијелу Републике Српске, у народу познато као бодење волова, у Сребреници и Сарајеву и на оба је његов „Торнадо“, коме није случајно дато тако име, убједљиво надбо све своје противнике. За куриозитет изложбе побринули су се и узгајивачи тикава. Бране Гашевић из Осова изложио је бундеву од како каже, 44 килограмна, а Јован Рацковић из Пљешевице и Јадранка Корањић из Осова тикве за поховање и пуњење дужине 93, односно 90 центиметара. Уз њих уз бок била је и Савка Баричанин из Ковања која је изложила обичну сточу репу рекордне тежине од 5,1 килограм. У куриозитет 46. изложбе уврстили су се и Ерић, пензионери Драгица и Радомир из Подлуга код Борика. На њиховом штанду нашло се 36 различитих „експоната“ којим је „мајка“ пољопривреда. Ту су разни производи од воћа, млијека, житарица, поврћа...Донијели су они и гљиве са боричког платоа – вргањ, лисичарка, благва..., али и мелем кога су Ерићи направили од 10 различитих супстанци, који гарантовано лијечи све врсте ексцема и других врста кожних болести, рече Радомир, бивши општински чиновник, а сада узоран пољопривредник који обрађује 60 дунума земље и има три краве, тридесетак оваца, четири свиње, пластеник и више друштава пчела Сретен Митровић   Детаљи са предавања у сали биоскопа  Начелник Јовичић отвара изложбу  Најбоља крава изложбе Драгомира Џиде  Најбоље овце Витомнира Витомира  Бик Садика Бегића  Драгомир Џида – шест награда у вриједности од 1650 марака  Бране Гашевић са својом бундевом  Јован Рацковић са тиквом за поховање  Савка Баричанин са својом репом  |
|
|
07 Oct : 00:09 Објавио web Категорија: Новости |
 Прођоше општи избори 2010. У нашој општини од укупно уписаних 9985 бирача, гласало је 5313 или 59,1 посто: Неважећих неозначених листића било је 261, а означених гласачких листића 159, или укупно 460.За српског члана у Предсједништву БиХ Младен Иванић из коалиције „Заједно за Српску“ наши суграђани дали су 2893, а кандидата коалиције „Српска заувијек“ Небојши Радмановићу 1911, док је Рајко Паповић из Савеза за демократску Српску занемарљивих 106 гласова. Кандидат за предсједника Републике Српске из СДС-а Огњен Тадић добио је2665, а Милорад Додик из СНС-а 2128 гласова и онда слиједе остали кандидати од којих само Драган Ђурђевић из Српске радикалне странке „Др Војислкав Шешељ“ има 110, а сви остали мање од стотину, неки чак и један глас. Што се тиче гласања за Представнички дом у Парламенту БиХ СНСД добио је 1774 гласова. СДС је добио 1704, ПДП 397, СРС „Др Војислав Шешељ“ 179, Демократска странка Драган Чавић 194, Социјалистичка партија 122, Нова Социјалистичка партија Здравко Крсмановић 154, ДНС 73 и тако редом до неких из Федерације БиХ које имају и по један глас. Појединачно узев из СНСД-а за наше подручје Лазар Продановић добио је 621, Бошко Томић 469, Славко Јовичић 420 и Неда Мочевић 95. Из Социјалистичке партије наше општине Сузана Росић добила је 75 гласова. Бојана Вучак из Демократске партије Драган Чавић 115 и Ђорђо Ребић из Нове Социјслистичке партије Здравко Крсмановић 115 гласова. Кад је у питању гласање за Народну скупштину Републике Српске СНСД добио је 1715 наших гласова. СДС-у је припало1300, Народна странка радом за бољитак 297 , Демократска партија Драган Чавић 241, СРС „Др Војислав Шешељ“ 187,Социјалистичкој партији и Партији уједињених пензионера 163, ДНС 142, Нова Социјалистичка партија Здравко Крсмановић 164 и тако редом до странака и независких кандидата који немају ни једног гласа. Појединачно гледано највише гласова у нашој општини добио је кандидат за посланика у Народној скупштини РС Милорад Јагодић – 1135. На другом мјесту је кандидат СДС Томислав Батинићч са 648, Драгана Перковић из Народне странке радом за бољитак са 233, Зоран Бојовић из Демокрасте партије Драган Чавић са 164, Милорад Соколовић са 127 од укупно 142 гласа колико је у нашој општини добио ДНС. Данка Јакшић из Социјалисатичке партије и ПУП добила је 117 од укупно 163 гласа колико је добила њихова странка, док је Бранка Каришик из Нове социјалистичке партије Здравко Крсмановић добила 100 гласова. . Наши суграђани из ПДП-а Зоран Ђерић, као носилац листе, добио је 540, а Ђоко Раздољац 211 гласова, док је Миломир-Мико Ећимовић из СРС „Др Војислав Шешељ“ добио 70 од укупно 187 гласова његове странке. Остали кандидати са нашег подручја добили су мањи број гласова и само неким чудним комбинаторикама могу се надати посланичком мандату у Народној скупштини Републике Српске. Ми им ипак желимо да успију. |
|
брао гљиву тешку скоро четири килограма
Autor: Р. Т
ВИШЕГРAД - Љубитељ гљива Радомир Лучић из Вишеграда у селу Бранковићи на Борикама убрао је пухару тешку 3,80 килограма.
- И досад сам брао јестиве гљиве али ово је невјероватно. Њеној величини је сигурно погодовало вријеме у којем су се смјењивале кише са топлим данима и ноћима. Ова је баш порасла, као што народ каже, ко гљива послије кише - каже Лучић.
У литератури пише да су пухаре или сијерци јестиве док су младе и кад се пресијеку да су бијеле и чврсте. С обзиром на то да све јестиве гљиве имају своје двојнике који су отровни берачима и сладокусцима препоручујемо опрез.
|
Лане Јелена донијело радост цијелом селу
Datum: 04.10.2010 22:00
Autor: Глас Српске
РОГAТИЦA - Млади ловац из села Бранковићи у општини Рогатица Слађан Недић (25) успио је да тек рођено лане спасе од сигурне смрти, одгоји га и припитоми. 
Недић каже да је лане нашао напуштено у шумама Гајеви на обронцима Сјемећа недалеко од његовог села.
- Прве суботе у јуну на отварању ловне сезоне на нишану ми се нађоше јарац и дивокоза. Изненада испред мене искочи мало лане старо само неколико дана. Покушао сам га намамити, али оно одскакута у правцу црногоричне шуме - прича Недић.
Он додаје да је помислио како би лане могли да нападну пси луталице, па је потрчао за њим и успио да га ухвати.
- Тада је тек настала дилема шта с њим даље. Док сам га носио кући, размишљао сам да ли ћу успјети да га припитомим јер је ипак ријеч о дивљој животињи. На срећу, одмах је као храну прихватио цуцлу и флашицу са крављим млијеком - рекао је Недић и додао да сада већ одрасло лане осим млијека једе и траву. Лане су назвали Јелена, а због брзине, окретности и неочекиваних реакција, често га зову и Зврк.
- Лане се из дана у дан навикавало на нову средину и без бојазни кретало по кући и дворишту. Срећни смо што је постало члан нашег домаћинства и прави кућни љубимац - рекао је Слађан.
Његов отац Деливоје, кога у Бранковићима сви знају као Љуштимира, додаје да се Јелена толико припитомила да је слободно пуштају по имању.
- Неки кажу да ће направити штету. Ма какви, она мало поједе жита, онда уђе у јагодњак, а траве има по избору и у изобиљу. Док је било жита, знала је отићи и до њиве, али и у врт гдје грицка мркву, купус, першун и друго поврће. Наравно, све то уз "одобрење" укућана и нико јој не замјера на причињеној штети - прича Љуштимир.
Неизмјерну љубав Недића ова свима мила животиња враћа на свој начин. Зна сјести чак и у крило својих домаћина и зато је миљеница цијеле породице, старих и младих цијелог села који долазе у мали "зоолошки врт" породице Недић да виде ову љупку животињу. Осим мјештана и бројних пролазника најинтересантнија је за овдашње ђаке, који по повратку из школе обавезно сврате на додатни час дружења са ланетом.
Страх од растанка
Недићи су свјесни да ће их лане можда једног дана ипак напустити.
- Иако је шума од наше куће удаљена мање од километар, Јелена никада није отишла ван нашег имања. Знамо да је наш Зврк дивља животиња која ће једног дана на зов природе поћи у шуму. Биће то за нас тужан растанак - истакли су Недићи.
|
|
10 Sep : 08:32 Објавио web Категорија: Новости |
 Колико мало треба да људи буду задовољни показало се ових дана у засоеку Маљено села Сјеверско на Борикама. Из плана текућег одржавања шумских камионских путева, Шумско газдинство „Сјемећ“ финансирало је а машине АД за радове у шумарству „Стара Гора“ за три радна дана извукло око 200 кубика камена и другог посипног материјала и прострло га на нешто више од 900 метара сеоског сокака који је био једина веза овог дијела села са осталим свијетом и довела га на ниво макадама.- Наш сокак увијек је чинио кратицу цијелог села према шумама Црног врха, Клађа, Осоја и даље према Драгову на једној и Јунча на другој страни. У вријеме сувих љетних дана њиме су се служили многи и из околних села и заселака, посебно при одласку по дрва за огријев.. Али, са првим кишама наш сокак претварао се у каљугу и њиме је чак и стока тешко прилазила. И тако од памтивијека. Сва наша настојања да од сокака направимо пут падала су у воду јер за то нисмо имали ни снаге ни средстава. Сада, захваљујући „Сјемећу“ и „Старој Гори“ нашим мукама дошао је крај. Дошао је макадам и наших десетак домаћинстава, у која се све чешће враћају давно отишли, имају везу са путем Борике – Сјеверско и даље према Годомиљу и Жепи, али и са регионалним путем Борике – Будета – Хан Пијесак, прича мјештанин Маљена и Сјеверска Драгомир Пророк.  А директор „Сјемећа“ Милорад Јагодић рече да су путем кроз Маљено приближени шумски комплекси у овом крају. То је и дио њихових обавеза из цертификата FSC којим је шумарство обавезано на подршку локалном становништву у инфраструктури на обострану корист. У томе смо имали помоћ Акционарског друштва за радове у шумарству „Стара Гора“. Они су уступили утоваривач, камионе и ваљак и ево дођосмо до још једног шумског камионског пута на обострано задовољство Своје задовољство мјештани Маљена и Сјеверска.исказали су скромним пријемом за раднике који су радили на изградњи пута. „Пао“ је ован годишњак, попијено неколико гајби пива и флаша-двије домаће „мученице“ а за увертиру служен је чувени борички кромпир и кајмак С. М. . |
|
DVA DANA NARODNO VESELJE
Područje Boričke visoravni, u opštini Rogatica, nadaleko je čuveno po ergeli jedinstvenih bosanskobrdskih i arapskih konja, ali i po proizvodnji kvalitetnog sjemenskog i merkantilnog krompira, kajmaka, sira, jagnjetine i drugih poljoprivrednih proizvoda.
Ova vazdušna banja, do pred posljednji rat, bila je i poznata turistička destinacija. Ali, vrijeme je učinilo svoje, a nakon privatizacije rogatičkog "Agrokombinata" došlo je do naglog zaostajanja ovog kraja.
Borikama se, po tradiciji, svakog Ilindana vraćaju odseljeni, ali i mnogi drugi iz okolnih opština željni pravog narodnog vašara.
Od ove godine vašar je, zahvaljujući zalaganju novog rukovodstva ove mjesne zajednice, crkvenog odbora i uz podršku opštine Rogatica, prerastao u kulturno-zabavnu manifestaciju, koja je trajala dva dana.
U nedjelju, uoči Ilindana, na ljetnoj bini crkve Svetih apostola Petra i Pavla održano je izuzetno uspjelo Ilindansko posijelo. Redali su se brojni učesnici, počev od zdravičara Dragoljuba Stojanovića iz Novog Goražda i Nenada Motike iz Borika, preko afirmisanih muških i ženskih narodnih pjevačkih grupa iz Bijeljine, Čajniča, Novog Goražda, Rogatice i Istočnog Starog Grada, pa do folklorisa KUD-a "Sretenje" iz Rogatice.
Nastupili su i borički pjesnici Dragana Šarenac i Dragoljub Stojanović Miki, te narodni guslari Miladin Pandurević i Srđan Vuković iz Rogatice, Radomir Andrić, Neđo Begović, Vladislav Jovović i Dragoslav Matović iz Višegrada, a nakon njihove zajedničke pjesme brojnu publiku oduševila je glumica iz Sokoca, Zorica Mirjanić, izvodeći odlomak iz monodrame "Šuti Anđo".
Drugog dana Sabora, na Ilindan, svečanosti su počele svetom liturgijom i litijom, a zatim je otvorena izložba rukotvorina Udruženja žena iz Rogatice, sekcije kućne radinosti Srpskog sokolskog društva "Soko" iz Dobruna, kod Višegrada, i članica Udruženja žena "Snop" iz Gučeva kod Rogatice. Na izložbi je svoje mašinski vezene radove predstavila i manastirska radionica iz Gornje Lijeske, kod Višegrada, te Branka Perišić iz Rogatice.
Uz ovu izložbu, na posebnom štandu, posjetioci su imali priliku degustirati ovdašnja tradicionalna narodna jela, uključujući i specijalitet boričkog kraja, kuvani krompir i punomasni kajmak.
U nastavku, posebno u večernjim časovima Sabor je prerastao u narodni vašar. Grmila je muzika ispod desetak šatri, a zatim su oko 16 časova momci iz višegradskog "Zoka benda" na sred porte priključili svoj razglas od pet hiljada vati.
Zagrmila je pjesma i razvilo se široko kolo koje se nije prekidalo do duboko u noć.
Razvoj turizma
U okviru Ilindanskog sabora organizovan je okrugli sto o perspektivama poljoprivrede i turizma na Boričkoj visoravni, prvi skup ove vrste na ovom području.
O ovdašnjem ogromnom potencijalu i razvojnim planovima govorili su Milenko Šarenac, predsjednik Savjeta mjesne zajednice Borike, te nečalnik Rogatice, Radomir Jovičić, i načelnik Odjeljenja za privredu i društvene djelatnosti, Radovan Rosić, dok je savjetnica načelnika, Ivana Nikolić, podsjetila na izvanredne mogućnosti visinskih priprema za sportske ekipe.
Brojni učesnici su ukazali na nesređeno tržište koje sputava veću i organizovaniju poljoprivrednu proizvodnju, a kad je u pitanju ergela na Borikama naznačene su aktivnosti koje će slijediti u smislu njene zaštite, s obzirom na to da se radi o opštem dobru koje ovdje traje preko jednog vijeka, a kojem nakon privatizacije prijeti opasnost od ukidanja.
Najbolje ekipe
Na turniru u malom fudbalu učestvovao je 13 ekipa. U finalnom meču ekipa "Tmor" iz Rogatice pobijedila je "Dušu" iz Borika rezultatom 4:3.
Najuspješniji u tradicionalnoj vašarskoj disciplini, bacanje kamena s ramena, hicem od 10,7 metara bio je kršni atleta Radoš Ujić iz Rogatice.
Najuspješniji u trci na 400 metara bio je Darko Rosić, takođe iz Rogatice.
|
|
ponedjeljak, 02 avgust 2010 13:23 |
|
ROGATICA - Povodom Ilindana i osvećenja crkve Svetih apostola Petra i Pavla, koje je obavljeno davne 1910. godine, na Borikama se juče i danas održava narodni zbor koji okuplja vjernike prostranog boričkog platoa, ali i Rogatice, Višegrada, Sokoca, Han Pijeska i drugih krajeva gdje su živjeli i žive Boričani i njihovi prijatelji.
U porti boričke crkve uz blagoslov paroha Dragiše Simića i pozdravne riječi načelnika opštine Radomira Jovičića, u subotu uveče održano je Ilindansko posijelo sa bogatim kulturno-umjetničkom programom, u kojem su učestvovali zdravičari, folkloristi, pjesnici, ženske i muške pjevačke grupe, guslari. Slavlje na Borikama nastavlja se i danas. Uz svetu liturgiju i litiju otvoriće se izložba narodnih rukotvorina i poljoprivrednih proizvoda ovog kraja.
- Narodno veselje "prošarano" takmičenjima u bacanju kamena s ramena, pješačkim trkama i finalnom utakmicom turnira u malom fudbalu trajaće cijelog dana - rekao je paroh Dragiša Simić. |
|
Вратити Борикама стари сјај
Datum: 03.08.2010 22:00
Autor: С. М.
РОГAТИЦA - Изложба рукотворина и традиционалне хране, коју су припремиле жене из удружења "Сноп" из Гучева и "Рогатица" из Рогатице, Српског соколског друштва из Добруна, Бранка Перишић из Рогатице, као и монаси манастира "Свети Саво" из Горње Лијеске код Вишеграда, обиљежили су дводневни Илиндански сабор на Борикама. 
У оквиру манифестације одржан је и округли сто о теми "Пољопривреда и туристички потенцијали боричке висоравни". Начелник за привреду општине Радован Росић је истакао да су Борике "рајско острво на Балкану" и да се са њиховог платоа сваке године тржишту понуди око 5.000 тона кромпира.
|
|
03 Aug : 13:59 Објавио web Категорија: Новости |
 Уз богослужења у овдашњој цркви светих апостола Петра и Павла и велики број културно-забавних и спортских манифестација, тек завршени дводневни Илиндански сабор на Борикама, који је одржан у организацији Мјесне заједнице и Црквене општине Борике а под покровитељством кабинета начелника општине Радомира Јовичића, имао је и двије привредне манифестације.У оквиру прве жене из удружења „Сноп“ из Гучева и „Рогатица“ из Рогатице, Српског соколског друштва из Добруна, Бранка Перишић из Рогатице и монаси манастира „Свети Саво“ из Горње Лијеске код Вишеграда приредили су успјешну изложбу рукотворина на народне теме: вез, хеклање, штрикање, израда разних сувенира и спремања јела на традиционални начин, која је изазвала велику пажњу бројних учесника сабора. Друга манифестација био је округли сто на тему „Пољопривреда и туристички потенцијали боричке висоравни“. У расправу се пошло од уводног излагања начелника за привреду општине Радована Росића који је своје излагање почео оцјеном Горана Бреговића, дате седамдесетих година прошлог вијека, да су Борике „рајско острво на Балкану“ и да се са њиховог платоа сваке године тржишту понуди око 5.000 тона сјеменског и кромпира за јело, да одавде долази највећи број од око 30.000 оваца колико их према оцјени овдашње Ветеринарске станице има на подрулчју општине, да је овдје ергела коња која егзистира више од 100 година и да ово подручје обилује низом других природних, културних, историјских и других знаменитости које су предуслов за развој пољопривреде и туризма, посебно сеоског, ловног и вјерског. Како све то искористити и вратити предратни сјај Борикама када су важиле за један од највећих производних пољопривредних и туристичких дестинација у БиХ и шире, говорило је више учесника.  Усвојени су и закључци у којим се посебна пажња посвећује активностима око брендирања боричког кромпира, скорупа, меда и боричког босанско-брдског коња. Са нивоа општине тражиће се од Владе Српске да изврши ревизију приватизације у АД „Агроикомбинат“ и раздвајање приватног од земљишта у власништву Републике Српске како би се побољшало кориштење расположивих земљишних потернцијала бившег ПД „Борике“ и зауставила стагнација ергеле коња на Борикама. Затражено је и да се на нивоу општине формира фонд за стимулацију свих облика пољопривредне производње и туризма кроз повољније кредитирање како би се и на тај начин смањио одлазак младих са села. С.Митровић |
   |
|
|
20 Jul : 17:17 Објавио web Категорија: Новости |
 Ове године, у недељу по Малој Госпојини, навршиће се 100 година од освећења цркве Светих апостола Петра и Павла на Борикама. Толико датира и вашар у порти овог светог храма. Окупљао је вјерни народ пространог боричког платоа, али и Рогатице, Вишеграда, соколачког и ханпјесачког краја.Има још старих Боричана међу којима су 87-годишњи Војин и 82-годишњи Милан Косорић, 80-годишњи Драго Крстић из Сјеверска и 94-годишњи Бранко Форцан из Бранковића који се сјећају времена када су се пјешице, са коњима и у фијакерима слијевале на Борике колоне момака и дјевојака у бијелим кошуљама широких рукава, са црвеним шаловима око јагњећих шубара, у пеленгаћама, везених чарапа и опанцима од штављене волујске коже са врнчаницама од опуте или упреденог бијелог конца. Уз предходне молитве Богу за своје и здравље укућана и берићертну жетву, играло и колело се уз вишесатно момачко и дјевојачко натпјевавање. Било је и неријетко и момачких туча око прелијепе дјевојке или реда за коло код свирача најчешће са двојницама и свиралом, а тек касније са кларинетом и старим добрим дворедним хармоникама. Модерна времена донијела су и нове навике. Умјесто са коњима и фијакерима, на Илиндан на Борике, долазило се моторним возилима. Вашар је губио на атрактивности и млади су га почели напуштати. Временом се претворио у обично сијело на коме је по неко коло заграло тек у касним поподнсвним часовима. - То је и разлог да је Црквени одбор при Црквеној општини Борике уз подршку начелника општине Радомикра Јовичића, одлучио да том традиционалном скупу вјерника овог краја дадне нове садржаје. Формиран је организациони одбор који је на првој сједници одлучио да се умјесто вашара од ове године организује сабор као стална вјерска, економска, културно-забавна и спортска манифестација од општинског значаја. Циљ је да се поврати некадашњи сјај боричкој висоравни која је била истинска ваздушна бања и примјер организованог сеоског туризма са коњима, кромпиром, кајмаком и чувеном боричком јагњетином као брендовима овог краја, казује предсједник Мјесне заједнице Борике, Миленко Шаренац. Утврђен је и програм обиљежавања Илиндана. Уочи великог празника, на љетној позорници у порти боричке цркве одржаће се Илинданско посијело са богатим културно-умјетничком програмом. На Илиндан, 2. августа, уз свету литургију, биће приређена изложба народних рукотворина и пољопривредних производа овог краја уз округли сто на тему „Туристичке перспективе боричке висоравни“. - Народно весеље „прошарано“ такмичењима у бацању камена с рамена, пјешачким и коњским тркама, биће током цијелог дана, рече парох боричке цркве Драгиша Симић. Сретен Митровић |
|
Tradicionalni Ilindanski vašar na Borikama prerasta u SaborPonedjeljak, 14. Juni 2010. 14:14Tradicionalni Ilindanski vašar na Borikama kod Rogatice od ove godine će prerasti u Ilindanski Sabor, dogovoreno je na sjednici organizacionog odbora održanoj u nedelju, kojoj je prisustvovao i načelnik opštine Rogatica Radomir Jovičić.Konstatovano je da su brojni razlozi da dosadašnji vašar sadržajno i po značaju preraste u Sabor koji ima za cilj da povrati nekadašnji sjaj Boričkoj visoravni, koja je bila istinska vazdušna banja i primjer organizovanog seoskog turizma.Uz to, Sabor je prilika da se dodatno promovišu brendovi vezani za proizvodnju Boričkog krompira i kajmaka, te podstaknu napori na revitalizaciji ovdašnje ergele konja.U okviru Sabora, veče uoči Ilindana, 1. avgusta, na ljetnoj pozornici u porti crkve „Svetih apostola Petra i Pavla“, biće priređeno Ilindansko posijelo, sa bogatim kulturno umjetničkim programom uz nastup zdravičara, folklorista, muških i ženskih pjevačkih grupa i guslara, a u nastavku je planiran večernji koncert Milomira Miljanića.Na Ilindan, 2. avgusta, biće opriređena izložba narodnih rukotvorina, te tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda ovog planinskog kraja, nakon čega će biti održan okrugli sto na temu „Turističke perspektive Boričke visoravni“.U nastavku Sabora su sportska takmičenja u malom fudbalu, bacanju kamena sa ramena, pješačke i konjske trke, kao i tradicionalno narodno veselje. S. Heleta
|
|
07 Jul : 22:14 Објавио web Категорија: Новости |
 На Црквинама код храма Светог Јована Крститеља у изградњи, недалеко од Борика у општини Рогатица, одржан је традиционални црквено-народни сабор посвећен Ивањдану.Градња светог храма на Црквинама почела је прије непуне двије године и у њему је јуче у присуству великог броја вјерника Борика, Рогатице, Сокоца, Хан Пијеска и околних мјеста прву архијерејску литургију служио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај, уз саслужење свештенства овог краја. Митрополит Николај рекао је у беседи да је овдје био манастир који је подигао унук Стефана Немање, а син Стефана Првовенчаног. Манастир су срушили Турци по доласку у ове крајеве и од његовог камена саградили џамију у оближњем селу Годомиље. На Црквинама одржано је и велико народно весеље. |
|
|
01 Jul : 03:18 Објавио web Категорија: Новости |
 Бренд општине Рогатица је кромпир произведен на Борикама. Његовом производњом бави се највећи број породичних пољопривредних и осталих газдинстава која годишње сију у просјеку више од 220 хектара земљишта уз производњу од најмање 3500 тона углавном меркатилног, односно кромпира за јело.До сада су ти произвођачи наступали самостално и неорганизовано што је имало низ негативних посљедица од сјетве до пласмана тржишног вишка кромпира. Одуд и идеја да се формира удружење ових пољопривредника. Та идеја преточена је у живот прошле сриједе, 30. јуна, на Борикама. Формирано је удружење произвођача кромпира и осталих пољопривредних производа, коме је дато име „Борика“ и за почетак окупља 20-так највећих произвођача боричког краја. - Основни циљ оснивања удружења, рече први његов предсједник Радомир-Раша Вучак, је унапређење пољопривредне производње и пословања кроз оснаживање капацитета малих произвођача и њихово повезиванје са тржишним ланцима. Уз избор предсједника удружења на оснивачкој скупштини донесен је статут и изабрани органи упорављања. За предсједника Управног одбора изабран је Игор Планојевић, а Надзорни одбор водиће Миленко Шаренац. |
|
Moba na koševini u Mandri
Radomir Kušić poslednjih nekoliko godina, u želji da otrgne od zaborava nekadašnje običaje, u julu organizuje ručnu kosidbu na pašnjaku zvanom Zaborak
Nekad se na ovim pašnjacima ručno kosilo od Vidovdana do kraja jula (Foto S. Heleta) Od našeg dopisnika
Borike kod Rogatice – Uzmičući pred savremenim kosačicama, priključnim mašinama za sakupljanje i baliranje sena, stočari sa Borika, visoravni kod Rogatice, odavno su odložili ručne kose i zaboravili na tradicionalne mobekada su kosci za dan znali pokositi livadu ili pašnjak od skoro hektara. Ipak, domaćin Radomir Kušić iz zaseoka Mandra,poslednjih nekoliko godina, u želji da otrgne od zaborava nekadašnje običaje, u julu organizuje mobu na koševini, na pašnjaku zvanom Zaborak.
Kako kaže, i on koristi kosačice na ravnijim pašnjacima, ali je na Zaborku pašnjak koji je sa kamenjem i nešto strmiji odredio za ručnu koševinu.
– Nekad se na ovim pašnjacima, na nadmorskoj visini od oko hiljadu metara, ručno kosilo od Vidovdana pa do kraja jula. Ljudi su bili toliko izmoreni da su se međusobno pomagali mobama – priseća se Kušić. On kaže kako mu više nije nužda da kosi ručno, uz mobe, jer je većinu livada i pašnjaka pokosio kosačicama, već da mu je cilj da se uz koševinu zapeva, zaigra, priseti starih vremena i običaja, da se ljudi kao nekad druže i razgovore.
Vremešni ali iskusni kosac, njegov rođak, Momir Kušić priča mlađim koscima kako je u davna vremena njegov otac menjao dobru belegiju za oštrenje kose za najbolje jagnje, a za dobru kovanu kosu davao je i po nekoliko jagnjadi. Ta vremena su prošla, ali stočari sa Boričke visoravni još ljubomorno čuvaju stare dobre kose, obnavljaju kosišta i čuvaju „od konkurencije” kvalitetne belegije.
Radomir Kušić je ove godine na mobu doveo devojke obučene u narodne nošnje, koje su služile hladnu izvorsku vodu, tradicionalna narodna jela i pića, uz obavezno jagnjeće pečenje. Sa njima, takođe u narodnoj nošnji, bila je i baka Slobodanka Kušić koja je na glavi donela veliku tepsiju sa pitom prelivenom kajmakom. Na velikoj improvizovanoj, ali domaćinskoj sofri, začas su se našla i narodna jela, poput cicvare, pilava, pšeničnog hleba, sira, kajmaka, kiselog mleka (u kome kašika stoji uspravno), pa do pršute i šunke.
Nakon poduže pauze za ručak, na tek pokošenoj travi, kosci Momir i Jovan Kušić, Milinko Stanković i Jovan Papić zapevali su narodne pesme, uz obavezni refren: „Koševina loli dodijala, nemoj mala da bi mobu zvala…”!
Vredni domaćin Radomir Kušić obećava da će se sastati dogodine na istom mestu, da mladima pokažu kako se nekad radilo u ovom planinskom kraju.
S. Heleta
|
BIJELO DUGME NA BORIKAMA (nekada)
Uoči snimanja druge ploče povukli su se u selo Borike u Istočnoj Bosni na visinske pripreme. Razrađivala se ploča koja je morala da potvrdi kako prvi uspeh nije bio sluačajan. Album "�ta bi dao da si na mom mjestu" sniman je tokom novembra 1975. godine u Londonu sa producentom Nilom Harisonom (Neil Harrison.Treći album su opet pripremali u Borikama. Ploča je prvobitno trebalo da se zove "Sve se dijeli na dvoje, na tvoje i moje" po pesmi Du�ka Trifunovića koju je svojevremeno pevala Jadranka Stojaković. Bregović na taj tekst nije stigao da napravi muziku, pa je smislio naslov albuma "Hoću, bar jednom da budem blesav". To nije odgovaralo Jugotonu pa je nađena kompromisna varijanta "Eto ba� hoću". Album je opet sniman u Londonu, producent je bio Nil Harison, a bas je svirao Bebek. Album je u javnost stigao 20. decembra 1976. godine. Na ploči se na�la ambiciozna balada "Sanjao sam noćas da te nemam", kao i "Lo�e vino" iz repertoara Zdravka Čolića (muzika Bregović, tekst Arsen Dedić), jednostavna "Ni�ta mudro" i folklorom inspirisane "Slatko li je ljubit tajno" i "Dede, bona, sjeti se, de, tako ti svega".
|
Objavljeno u kategoriji:* OSTALO dana 10.07.2008 Pregleda 436 puta, 2 danas
BANJALUKA, Ministar trgovine i turizma Republike Srpske (RS) Predrag Gluhaković istakao je da opština Rogatica treba da sačini poseban projekat razvoj ergele “Borike” , koji bi Vlada RS, eventualno, mogla finansijski podržati.
Gluhaković se tokom današnjeg susreta sa načelnikom rogatičke opštine Tomislavom Batinićem u Banjaluci saglasio da Rogatica raspolaže značajnim i zanimljivim turističkim potencijalima koje treba racionalno iskoristiti.
Gluhaković i Batinić su razgovarali o više pitanja značajnih za razvoj ove opštine kao što su eko-turizam, sa posebnim akcentom na razvoj ergele “Borike”, koja je poznata turistička destinacija.
Ministar trgovine i turizma konstatovao je da završetkom izgradnje uskotračne pruge od Mokre Gore do Višegrada, ova destinacija turistički postaje još interesantnija.
Gluhaković i Batinić razgovarali su i o izgradnji vodovoda dužine 13 kilometara i sportske dvorane, te definisanju statusa silosa za potrebe Republičke direkcije za robne rezerve, saopšteno je iz Ministarstva trgovine i turizma RS.
|
PLEMENITE ŽIVOTINJE KAO BREND BORIKA
Suočeni sa činjenicom da iz godine u godinu osjetno opada broj konja u regionu i šire, ljubitelji ovih plemenitih životinja iz BiH, Slovenije, Hrvatske i Srbije ovih dana na Borikama formirali su Međunarodno udruženje za zaštitu i uzgoj bosansko-brdskog konja. Stručnjaci tvrde da je ova pasmina "čudo od prirode", ali da joj prijeti nestajanje jer se zahvaljujući ovim konjima obrađuje zemlja i oni nose teret traktora i druge mehanizacije. Razlog da se baš na Borikama formira ovo udruženje je taj što u ovom planinskom kraju egzistira poznata ergela konja više od stotinu godina. Hroničari su zabilježili, priča dugogodišnji rukovodilac ergele Radomir - Raša Vučak, da su prvi "arapi" došli na Borike 1895. godine, a 1908. i konji bosansko-brdske pasmine. Od tada pa do današnjih dana konji su postali brend Borika. - Uz izmjenu pasminskog sastava u narodnom uzgoju, konji uzgojeni u Rogatici išli su za privredu i posebno vojsku, ne samo u regionu, nego i širom Evrope. Otuda i potomci boričkog konja u Njemačkoj i nekim drugim evropskim zemljama sa tendencijom intenzivnog opadanja i po broju i po rasnoj čistoći i kvalitetu - kaže Vučak. Da bi spasili "bosance" od izumiranja, formirano udruženje, za čijeg je prvog predsjednika izabran poznati uzgajivač bosansko-brdskog konja iz Slovenije Antun Dolinšek, preuzelo je na sebe obavezu da pokuša spasiti što se spasiti može. Pošto je Slovenija u Evropskoj uniji, predsjedniku Udruženja stavljano je u obavezu da s ciljem zaštite i uzgoja bosansko-brdskog konja pokuša doći do evropskih fondova, jer bez finansijskih injekcija na tome se neće mnogo postići. Procjena je da u BiH trenutno ima svega pet-šest hiljada grla bosansko-brdskog konja. Toliko ih je nekad bilo u malo većoj opštini, kakva je bila i opština Rogatica. Na području mjesne zajednice Borike ima svega tri grla. Toliko ih je i u Osovu, a i u ostalim mjesnim zajednicama. (Glas Srpske)
|
|
28 May : 14:12 |
 Čekali, čekali i dočekali. Tako bi se u najkraće mogla ispričati priča o 14 staraca i starica, koji �ive u 11 kuća u kojim je 7 samohranih i četiri domaćinstva po dva člana � mu� i supruga, iz sela Stari Brod i Tatinica, jedina dva čista srpska sela na lijevoj obali Drine nizvodno od Vi�egrada do Bajine Ba�te i kojim se mo�e doći samo vodom ukroćene Drine od Vi�egrada ili �epe.Oni su čekali obećani motokultivator i dočekali. Na inicijativu Mjesne zajednice Borike, kojoj teritorijalno pripadaju, Ministarstvo za poljoprivredu, �umarstvo i vodoprivredu Srpske i op�tina Rogatica udru�enim sredstvima kupili su im ovu ma�inu i ovih dana, uz malu svečanost, predali na upotrebu. Uradio je to načelnik op�tine Rogatica Radomir Jovičić koji se tim povodom zahvalio mje�tanima ovih sela koji su u vrlo te�kim uslovima ovdje ostali i opstali i nadle�ne svakodnevno upozoravaju na obavezu da se učini makar mali korak koji bi im omogućio bolji i lak�i �ivot. U tom cilju je i ovaj skroman poklon u vidu motokultivatora, uz nadu da je ovo samo početak stvaranja uslova za bolji i ugodniji �ivot ovdje između Drine i Starogorskih stijena. Motokultivator, čija vrijednost je 9,1 hiljadu maraka, posebno je obradovao �itelje ova dva sela. Nenad Rosić (74) iz Starog Broda, reče da dolazak ove ma�ine za sve njih znači puno. Do sada smo, ističe on, najveći dio obrade zemlje obavljali motikom. Sada će nam biti mnogo lak�e i sijaćemo veće povr�ine. U Starom Brodu cijeli �ivot proveo je i starina Bori�a Đokić (77). On ka�e da motokultivator koga su dobili za njih znači mnogo. Do sada smo se mučili da obradimo i vrt, a kamo li da se posije njiva. Onemoćale ruke, a zemlja tvrda. Oni �to dođu preko Drine gledaju da �to manje uzoru a �to vi�e da naplate. I zato, visoko se zahvaljujemo načelniku op�tine i svim koji su pomogli da dobijemo ovu ma�inu. Ako ni�ta drugo, na vrijeme ćemo posijati ovo malo na�e zemlje. Desimir �arenac (62) je penzionisani oficir Vojske Srbije. Kao penzioner vratio se u rodni kraj i on će morati upravljati motokultivatorom. Ja bih volio da ima ko mlađi da obavlja ovaj zahtjevan posao. Ali, situacija je takva i ja ću se truditi da i taj zadatak obavim na zadovoljstvo mojih kom�ija. Inače, puno se zahvaljujemo op�tini i Ministarstvu za poljoprivredu koji su na�li za potrebno da nam kupe ovu ma�inu. Dobro će doći da lak�e i br�e obradimo ovo malo na�e zemlje, ali i da dovezemo drva i obavimo druge poslove, reče on. S.Mitrović |
|
|
Photo Album Gallery Place Holder - Please wait while the Photo Album loads.
If the album does not show, please refresh the page to try again.
|
|
